Iskustva

Primer vrtićkog sastanka održanog u vrtiću nakon seminara možete pročitati primer Liliput

Primer su poslale: pedagog Zorica Ilić, vaspitači: Sanja Janković i Sanja Mortvanski, vrtić ”Liliput”, Novi Sad (juli, 2016.)

Evo jednog primera primene pozitivne discipline:

vaspitačica, Nataša Vukomanović, koja radi u vrtiću “Duga”, u mestu Šangaj pored Novog Sada primenila je alatku “Zagrljaj” i poslala nam pismo.

Mislimo da je vredno da ga podelimo sa našim prijateljima na ovoj stranici, a i šire. Sa njenom dozvolom, objavljujemo ga u celosti:

Dete J.O. je novoupisano dete u mešovitoj pripremnoj grupi. Nakon protekle adaptacije, sa vidnim raspoloženjem je dolazila u vrtić. Aktivno je učestvovala u aktivnostima. Zbližila se sa devojčicom T.F. sa kojom se lepo igrala. Nakon nekoliko dana, primetila se promena u njenom ponašanju tokom dolaska u vrtić i odvajanja od roditelja. Prvog jutra, prisutan je bio plač, uz negodovanje što mora da ostane u vrtiću. Razgovorom sam pokušala da joj objasnim razlog i ponudila joj određene aktivnosti, kojima se prethodnih dana bavila. Ubrzo se smirila i dan je protekao u raspoloženju. Sledećeg jutra, plač je bio intenzivniji, vrištanje bez suza. Bila je u maminom naručju  i nije želela da se odvoji od nje. Predložila sam mami  da devojčicu spusti, jer ne želim da je otimam iz njenog naručja. Dete je vrištalo na sav glas, bacalo se. Ponovo sam pokušavala da joj objasnim da može na taj način da se povredi, bila sam jako uznemirena i imala sam utisak da moja priča ide u nedogled i ničemu ne vodi.  Dete je i dalje bilo revoltirano, povređeno, razočarano. Prilikom pranja ruku u kupatilu J.O. se trenutno smirila. Krenuli smo u trpezariju. Međutim, tada je devojčica ugledala oba roditelja na vratima vrtića. Uz vrisak, otrčala je ka njima. Mama je obuvala, kada je devojčica opsovala i rekla da mrzi vrtić. Tada se mama obratila devojčici i sa pretnjom izgovorila: ”Ako još jednom izgovoriš ružnu reč, ostaviću te ovde”. Obavila sam kratak razgovor, jer sam decu vodila na doručak, ali nisam mogla da ne odreagujem na takve pretnje upućene detetu. Mama je dete odvela kući. Sve ovo navelo me je na razmišljanje kako da priđem i pomognem tom detetu. Tada se setih seminara koji sam pohađala- Pozitivno vaspitanje i primena pozitivne discipline u grupi. Nisam polagala mnogo nade da je pozitivna disciplina primenljiva, a naročito da ima efekta, i to dugoročnog. Ali čovek ne zna dok nešto ne pokuša i sam ne shvati da treba da promeni strategiju. Shvatala sam da sam konstantno grešila u pristupu sa detetom koje je očigledno bilo obeshrabreno. Odlučila sam da primenim jednu od PD „alatki“ – zagrljaj. Narednog jutra, devojčica je dolazila sa već prepoznatljivim ponašanjem. Spustila sam se u nivou njenih očiju, pokušavajući kao i ranije da ostvarim kontakt pogledom. Izgovorila sam: „Potreban mi je zagrljaj!“ Devojčica je zastala, gledala me je iznenađeno. Ništa nije odgovorila, prišla je i čvrsto me zagrlila. Tog trenutka, sve je prestalo, i vrištanje i plač. Za doručkom je sedela smirena, raspoložena i nasmejana. Narednih dana, osmeh je krasio njeno divno lice, bila je primećena, prihvaćena i ohrabrena.

A evo i iskustva jedne učesnice našeg programa:
Od kad se seminar zavrsio igram se sa alatkama i isprobavam kako funkcionišu i svaki put se iznova iznenadim koliko su jednostavne a toliko upotrebljive. Zapravo, sa malo drugačijim pristupom postižu se mnogo bolji efekti. Pogotovo na duže staze. Skoro sve su nam ušle u redovan rad i prosto ne znam koju bih izdvojila. Neke od njih koristimo i više puta na dan.
Pošto je već kraj školske godine i moja starija jaslena grupa se priprema za “veliki” vrtić, svakodnevno uvežbavamo svlačenje i oblačenje. Veoma smo strpljive i pomažemo deci samo ukoliko se napravi situacija da moramo da im pomognemo. Stalno ih podstičemo, pohvaljujemo trud i radujemo se novom malom uspehu. Deca reaguju sa takvim entuzijazmom i željom da opet to ponove i vide sebe kao sada već velike i sposobne. Slično je i za vreme ručka. Uveli smo novinu da postavljaju sto i odnose svoje šolje na kolica posle doručka ili ručka. Nismo to ranije dozvoljavali, ali zaista ih ne treba sputavati u onome što umeju i činiti stvari umesto njih. Raduju se ovoj novini i opet sebe vide kao velike i potrebne. Da ne spominjem koliko smo sebi olakšale posao sa samo malo truda i strpljenja.
Alatka “doslednost” takodje je zastupljena u većoj meri nego inače. Odlučnim glasom najavimo odluku o promeni aktivnosti ,ukoliko dete radi nesto neprimereno, a potom to i uradimo. Na primer: Ukoliko se dete grubo igra sa drugim detetom i konstantno otima igračku,upozorimo ga da ćemo mu uzeti igracku ukoliko nastavi tako da se ponaša. Ako i dalje nastavi, zaista mu i oduzmemo igračku.
Sledeća alatka koju sada vec redovno koristimo i pokazala se veoma korisna i dobra, jeste “znatizeljna pitanja”. Više puta u toku dana, kada se deca unervoze i počnu da prave vašar po sobi, postavimo pitanje “šta je sledeće što treba da uradimo?”. Istog trenutka se fokusiraju na nas i postavljeno pitanje i imaju spreman odgovor. Sledi skupljanje igracaka, odlazak u toalet ili sedanje za sto u zavisnosti koji je deo dana u pitanju.
Oseća se drugačija atmosfera u grupi nakon ovih nekoliko nedelja. Doživljavaju nas kao parnjake, spremni su da urade ponešto umesto nas, otvoreniji su i samopouzdanje im je veće.
Sjajan i koristan seminar. Sve pohvale ekipi!
Ćurčin Marijana, medicinska sestra-vaspitač, vrtić “Novosađanče”

Realizacija seminara u Regionalnom centru Cacak

prosvetni 1
Clanak: Vaspitanje za savremeno doba u Prosvetnom pregledu
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s